Kako su WebDan doživeli jedan turizmolog i njegovi učenici

Znate onaj osećaj kada shvatite da vam posao postaje monoton, da vam je potrebno nešto novo, neki novi izazov, novi stepenik?

Januara prošle godine Miloš mi je prvi put spomenuo ideju o WebDan konferenciji. Želeo je da vidi da li može da računa na mene i da li sam zainteresovan za učestvovanje u organizaciji? U tom periodu bilo je to upravo ono što mi je trebalo, jedan novi izazov. Imao sam već slične ideje na umu, ali nisam mogao sam da su upustim u organizaciju takvog događaja. Međutim, Miloš je okupio sjajnu ekipu i kada mi je izložio neke organizacione okvire znao sam da je to prava stvar.

Sa organizacijom smo krenuli na vreme, i sve je išlo kao po loju. Bilo je pravo uživanje raditi na organizaciji WebDana. Nisam to smatrao ni poslom, ni opterećenjem, a znam da nisu ni ostali, što ne znači da nismo imali profesionalni pristup. Ali opet, sve je bilo veoma ležerno, opušteno i probleme smo rešavali lako. Shvatio sam tada koliko je važno imati pravi tim ljudi i dobru poslovnu hemiju među njima.

Iako smo svi odlučivali o svemu, moj deo organizacione priče je bio vezan za obezbeđivanje smeštaja za predavače i goste, obilazak Bora i okoline tokom #WebSutradan i promocija konferencije među srednjoškolcima.

S obzirom da se i sam, kao profesor, dosta trudim da učenicima približim značaj koji internet može imati u njihovom daljem životu, znao sam da će ih zanimati konferencija. Imali smo odličan koncept predavanja, a cilj nam je bio da posetiocima kroz konkretne priče i iskustva predavača iz prakse pokažemo šta se sve može raditi na internetu i kako zaraditi od interneta.

Prijave su ubrzo krenule, a dešavalo se nešto nama neverovatno – gotovo četvrtina prijavljenih nije bila iz Bora, a mnogi od njih uopšte nisu ni bili iz istočne Srbije. Iako smo želeli da napravimo konferenciju lokalnog karaktera, naša dobra priča daleko se čula, pa smo na konferenciji imali ljude iz svih krajeva Srbije.

Moje lično uzbuđenje je raslo sa približavanjem 13. aprila. Usledila su gostovanja na televiziji, završne pripreme, obuka volontera, rad na logistici. Uživao sam u svemu tome.

Sala muzičke škole je već bila gotovo puna, a ljudi su i dalje ulazili. Mnogi su bili prijatno iznenađeni organizacijom, sponzorima koji su ih dočekali svojim proizvodima i atmosferom u sali. Videlo se da će ovo biti jedna potpuno drugačija internet konferencija od svih dosadašnjih, a mi smo bili prezadovoljni. Samo razmena pogleda sa momcima iz organizacije potvrđivala je da sve ide i bolje nego što smo očekivali, ali nije smelo biti opuštanja. Predavanja su bila raznovrsna, zanimljiva i korisna, a reakcije publike odlične. Najbolji mogući završetak konferencije bilo je predavanje Marka Dražića o sajtu Njuz.net kada su nam se vilice ukočile od smeha.

Mislim da je evidentno posle napisanog da sam ja zadovoljan prvim WebDanom, a da li su zadovoljni učesnici? U gradu se još nekoliko nedelja nakon konferencije pričalo o njoj, uz žaljenje onih koji nisu došli. Ne brinite, pružićemo vam šansu i ove godine.

Učenici u školi mi često postavljaju pitanje hoće li se WebDan održati i ove godine? Znam da je mnogima od njih mnogo značilo ono što su čuli na konferenciji. Ta predavanja su nešto potpuno drugačije od onoga što svakodnevno slušaju u školi. Bilo je to pravo osveženje za njih. Svako je imao predavača koji mu je najviše odgovarao, mogli su lako pronaći sebe u nekoj od fantastičnih priča koje su dolazile sa bine.

Narednih nedelja u školi se jasno video uticaj konferencije na njih. Pričali su među sobom o web dizajnu, neki su ponovo aktivirali svoje blogove a stalno štivo za čitanje postali su Tarzanija i Njuz. U nekim drugim odeljenjima je više njih postalo aktivno na Tviteru, a oni ranije aktivni su zapratili malo drugačije osobe i malo uozbiljili svoj nastup na ovoj društvenoj mreži.

U to vreme inače u školi obrađujemo predmet Organizovanje skupova, što mi je bio dodatni motiv za učestvovanje u organizaciji. Tako lekcije nisam predavao samo na osnovu literature, već na osnovu praktičnog, konkretnog i aktivnog iskustva u organizaciji Web dana. Otkrivao sam učenicima probleme na koje se nailazi prilikom organizacije konferencije, kako se oni rešavaju i o čemu treba voditi računa. Sve to je njima mnogo zanimljivije, a i korisnije od prostog predavanja lekcije.

Posle ovakve konferencije ne možemo, a da ne organizujemo i WebDan 2014. Ove godine konferencija će trajati dva dana. Oduševiće vas tim predavača koji smo pripremili, uz mnogo interesantnih sadržaja, i nekih iznenađenja. Prisustvo konferenciji ostaje besplatno, potrebno je samo da se prijavite.

WebDan je za mene jedno veliko i lepo iskustvo, upoznao sam mnogo ljudi, naučio mnogo toga. Biti deo sjajne ekipe je čast i ponos. Ove godine nastavljamo u istom sastavu, sa još većim entuzijazmom i ambicijama, jer želimo da postavimo nove standarde. Vidimo se u Boru 12. i 13. aprila!